Finansije i Osiguranje - Srbija

Iz zajma u kredit

Gde je granica do koje možemo da se zadužujemo? Ovo pitanje postaviće sebi mnogi građani već za desetak dana, kada se suoče sa izazovom novih jeftinih kredita.

Od 1. aprila, naime, moći će da uzimaju subvencionisane gotovinske pozajmice u dinarima, sa godišnjom kamatom od 7,50 od 8,95 odsto, zavisno od visine plate koju primaju. Monetarni odbor Narodne banke Srbije mogao bi u utorak da smanji svoju referentnu kamatu, kao i da donese odluku da građani mogu više da opterete plate. Sada rata za otplatu zajma ne može da pređe 30 odsto plate, a ubuduće bi mogla da ide i do 50 odsto mesečne zarade.

Kako je reč o dinarskim kreditima, a ne sa valutnom klauzulom, oni ne nose rizik od rasta deviznog kursa. Uz to su i dugoročni, pa se procenjuje da će mnogi koji već imaju zajmove moći dodatno da se zaduže uzimajući ove dotirane keš pozajmice. A u dugovima su, uglavnom, oni koji imaju slabija primanja i stalno zajme do „granice“ da bi „isplivali“.

Upravo u prekoračenju dosadašnjeg limita u opterećenju plate ekonomisti vide problem. Jer, smatraju da je stanovništvo već prezaduženo.

- Građani i sada grcaju u dugovima - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Od početka krize kod nas evro je ojačao za oko 30 odsto, a kako je većina odobrenih kredita vezana za ovu valutu, porasle su i rate. Ali, plate nisu pratile rast deviznog kursa. Ponuda Ministarstva ekonomije je dobra, ali bojim se da banke neće imati kome da odobre ove nove zajmove. Ono što je pozitivno jeste mogućnost da neki klijenti ovim zajmovima refinansiraju ranije uzete skupe i pozajmice vezane za evro. Prosečna kamata na kredite krajem prošle godine je iznosila 36,3 odsto. A banke su upravo dinarske kredite davale po veoma visokim kamatama.

Prema mišljenju Gorana Nikolića, ekonomiste, građani sa nižim primanjima sigurno će kupovati domaće proizvode ili će otplatiti kreditne kartice i dozvoljene minuse. Oni sa platama iznad 30.000 dinara verovatno će kredite potrošiti na uvoznu robu.

Građani koji već imaju kredite sa deviznom klauzulom, a žele da uzmu i nove subvencionisane keš zajmove, treba dobro da razmisle. Jer će im rate koje već imaju porasti ukoliko Evropska centralna banka, kako najavljuje za drugu polovinu godine, podigne euribor. Trenutno je evropska kamatna stopa svega jedan odsto, ali bi od juna trebalo da se uveća. Na koliko, ne može se prognozirati, ali krajem 2008. euribor je bio iznad pet odsto.

- Teško da će komercijalni krediti u Srbiji ikad biti jeftiniji nego što su bili lane, jer je nerealno očekivati da će euribor biti manji kada prođe kriza - smatra Branko Hinić, direktor Sektora NBS za ekononomske analize i istraživanja.

- Ne očekuje se visok rast kreditiranja, jer ono zavisi od privrednog rasta, koji će, prema procenama, biti 1,5 odsto. Stanovništvu tek predstoje napori da amortizuje udar krize na džep, tim pre što je evidentan i nastavak pada zaposlenosti...

Sve u jedan

Od početka godine u Srbiji najviše rastu krediti za refinansiranje starih zajmova i pozajmica. Narasli su sa 22 milijarde na oko 35 milijardi dinara. Građani pokušavaju da objedine sve dugove u jedan, kako bi sa manjom kamatom i na duži rok lakše otplaćivali rate.

Kamata i plata

Vlada Srbije će u četvrtak najverovatnije usvojiti novi program subvencionisanih gotovinskih kredita za građane.

Maksimalan iznos ovih zajmova biće 300.000 dinara. Moći će da ih uzimaju svi zaposleni i penzioneri sa primanjima od 30.000 do 80.000 dinara. Kamata od 7,50 odsto namenjena je građanima koji imaju pomenutu manju platu, dok je za one sa primanjima do 80.000 dinara predviđena godišnja kamata od 8,95 odsto. Rok otplate je 36 meseci, s tim što se u prvoj godini otplaćuje samo kamata, a glavnica miruje. Dogovor je već postignut sa dve najveće banke u zemlji, ali su i ostale veoma zainteresovane.